fbpx
Претрага

Школа у Финској – Место за рад и радост

Можда нисте знали, али школе се у Финској доживљавају као други дом, наставници се ословљавају именом, радна је, позитивна и отворена атмосфера, много се прича и дискутује, врата свих учионица по школама су увек отворена, ученици су у школама лежерно и кућевно обучени, увек у учионици трчкарају у чарапама.

Деца се распоређују по школама по месту пребивалишта како би се избегле социо-економске разлике. Финци имају могућност доживотног перманентног усавршавања, јер је образовање, ма на ком нивоу, увек и за све бесплатно, па чак и у приватним школама које су такође бесплатне и које раде по истом плану и програму као и државне школе. Дидактички материјали су одлични, а пошто је омасовљена употреба компјутера, многи уџбеници се штампају у електронској форми.

Иначе, када се у 7:30 изјутра отворе школе у Финској, ђаци весело утрчавају у школске ходнике, скидају ципеле и јакне, одлажу их у своје плакаре, перу руке и толики је жамор где се свако сваком јавља, сви се познају, именом дозивају наставнике, јављају им се, осмех им не силази са лица, музика се чује док не почне час и то је изврстан позитивни ефекат на радну атмосферу која следи. Свако дете проналази своје одељење, које по финским школама, има своје име… Најчешће су то појмови везани за природу, имена биљака, животиња и тд. Деца са сметњама у развоју стижу таксијем, који плаћа држава и настава може да почне.

Учионице су простране и светле са многим помоћним средствима која доприносе бољој настави. Материјали намештаја су трајни, а боје зидова пастелних, веселих боја.

У школама, поред редовних учионица постоје и теретана, библиотека, просторије за разоноду, соба са музичким садржајима, соба за секцију народних рукотворина, студио за глуму, просторија за научна истраживања, фотеље где се ученици одмарају читајући, шах столови и још много тога. Битна ствар је и та, да школе имају разне животиње које ученици хране, рибице, корњаче, зеке…а многобројно биље ђаци сами заливају и тако се уче одговорности и љубави према природи. Поред овога, сакупљају и материјале за рециклажу што им шири еколошку свест. Деци је дозвољено и да помажу теткицама или у кухињи ако то желе и тиме се брише претерана хијерархија. Када је време за одмор, деци је дозвољено да иду напоље без обзира да ли је киша или снег.

Атмосфера у одељењима је опуштена, па, ако ученику досади да седи, може да протегне ноге, могу да шеткају по учионици, али је битно да дискусија о ономе о чему се учи, никад не престаје. Сви учествујју у раду, без изузетка. Није битно да сви седе неприродно мирно и право.

После рада долази богат и топао оброк, често су на менију ћуфте, пире, салата, хлеб, а фасцинантан је обичај да сви једу за столом на коме је увек чист столњак или велики салвет, на коме је обавезно ваза са цвећем, током целе године. Оброци се могу прилагодити деци са разним потребама, али се то обавезно унапред најави, па се спрема и вегетаријанска храна, храна за одређене болести, органска храна… Сами оброци су нутритивно избалансирани и чине трећину препоручене калоријске вредности за дати узраст. Статистике кажу да деца у школама највише воле да једу маринираног лососа, десерт од боровница, лазање, вегетаријанске палачинке… У школи, наставници једу заједно са децом. Када се време за ручак заврши, деца склањају све за собом и односе прибор на место где се одлажу употребљени судови, а такву навику после преносе и у својим домовима. Иначе, Финска служи ђацима бесплатне оброке још од 1946. године.

Школа се обично завршава у периоду од 12:00 до 14:00 зависно од узраста. Како родитељи многе деце раде до 17:00 школе деци млађег узраста дају могућност да остану у школи, а школе су због овог проблема, направиле за децу старијег узраста и многа велика игралишта у близини школе, која су безбедна од моторног саобраћаја и ту се они радо друже.

Добро је знати да ни финска деца нису увек анђели, али је битан начин како се решавају проблеми. Чим се код детета уочи пад заинтересованости или континуирани пад у успеху, одмах се контактирају родитељи да се види узрок томе, или рецимо, ако се уочи да је неко на путу ка пороцима, школа одмах алармира најбоље установе које се баве тим проблемом.

Оно што је најбитније у Финској је управо чињеница да је радна етика увек била на највишем нивоу и да су Финци, како у прошлости, тако и данас, убеђени да само континуирани рад и учење могу донети благодети, како на личном тако и на плану развитка друштва, док је у Србији често мишљење да успех у животу зависи од везе и ком политичком клану припадаш. Док год буде постојао такав став, никакве нам реформе школства неће помоћи. Учење једноставно никада не сме да изгуби вредност.

Нико не може да бира какав ће се родити , али свако може да бира какав ће човек постати.

Фински модел образовања

Образовање у Финској финансира све стручњаке света, јер ђаци ове земље већ годинама постижу врхунске резултате у ПИСА тестирању, а неретко су први у свету. У Финској је образовање бесплатно за све, на свим нивоима образовања, имају бесплатне оброке, социјално и здравствено осигурање, а ђаци током основног школовања добијају и бесплатне уџбенике. Школама је најстрожије забрањено да прикупљају било какав новац од родитеља. У петом разреду школа плаћа чак и камповања, излете, позоришта… Основна школа траје 9 година (6+3), а средња школа 3 године, мада они који желе могу средњу школу да заврше и за две године, а ђаци који имају проблема са учењем или свакодневне тренинге могу да иду по „споријем програму“ четири године.

Многе државе су једноставно хтеле да прекопирају фински систем, али, не можете добити фински систем тако што ћете пресликати програме и књиге. Тамо је најважније да имате добре учитеље и професоре. Сви они, да би уопште радили са децом, морају да имају најмање универзитетско образовање. Зато је у Финској најтеже уписати медицину и Учитељски факултет. Плате просветних радника су нешто ниже од државног просека, али ту је као награда, поштовање које то занимање носи. Будући наставници током студирања морају имати праксу и у школама за одрасле, да раде у мултикултуралним срединама, да се добро служе савременом технологијом, као и да прођу тренинг за рад са децом са специјалним потребама. Добар наставник није само онај ко одлично познаје свој предмет. Он мора да обавља истраживања и да пише научне радове, како би олакшао и побољшао методе у раду са децом. Деца са посебним потребама иду у исте школе са осталом децом, али само једно дете са специјалним потребама може бити у разреду. Они имају и додатног учитеља-асистента, који им помаже при учењу, јер им је битно да сви, осим образовања стекну и социјалну интелигенцију.

Наставници се доживљавају као пријатељи, па им с еобраћају по имену, а формалније опхођење се односи само на директора и доста старије предаваче. Наставници воле да их ђаци питају, да разговарају, да износе ставове и да те ставове бране. Надарени ђаци, уколико брже реше задатак, помажу осталима ако је наставник заузет. Наставници ту надарену децу не форсирају, ставе им до знања да су донекле посебна, али не толико да би тиме  обесхрабривали друге.

На сваких седам недеља сви ђаци пишу шта је било добро, шта сматрају да није, шта би требало да се побољша у наставном програму, што је нека врста самооцењивања школског система. Једна од ствари којима се Финци највише поносе када је реч о њиховим школама је што су школе једнаке за све, што деца са ентузијазмом стичу нова знања, што нису оптерећена израдом домаћих задатака, већ то време троше на курсеве из области које их занимају, јер је примена практичних знања веома цењена. Курсеви су у матичним школама, па тако рецимо наставник биологије, који је често и доктор наука, држи курс из ботанике… Од шестог разреда до краја средње школе, деца имају неке обавезне предмете, али већину предмета бирају сами и праве свој распоред, односно сви важни предмети се морају похађати, али сами одређујете да ли желите нижи или виши ниво, у зависности од интересовања. Један од обавезних предмета је „Финска“, где уче о вредностима, људима, економији Финске, друштву, партијама… Имају разне пројекте, рецимо часове рока, попа…

Велика матура се полаже на крају средње школе и то из четири предмета: фински, математика, енглески и шведски (који је обавезан језик јер је у Финској један од два службена језика). Један испит мора бити са знањем на напредном нивоу.

Ради се на томе да сви имају лапопе на настави, као и паметне табле. Држава заиста улаже много у образовање, али им се то враћа. Једна су од најразвијенијих земаља света и нема одлива мозгова. Сви стручњаци су ту да помогну земљи која је на најлепши начин улагала у њих.

Наравно, нису сви у Финској поштеђени ситнијих проблема. Један од проблема је недовољно активно учење страних језика, јер Финци одлично говоре енглески, сви морају знати шведски и фински, па су за све остале ваншколске језике тотално незаинтересовани. Као и свуда, и у овој земљи постоје проблематична и хиперактивна деца, па се од такве деце праве засебна одељења како не би ометали оне који су жељни знања, а са њима раде посебно едуковани стручњаци који су у стању да са њима изађу на крај.

У складу са државном политиком Финске, школовање на финским универзитетима је бесплатно за домаће студенте и држављане Европске уније. Ипак, истраживања су веома скупа, па у помоћ прискачу многе компаније, као што је Нокиа, па свака од компанија издваја око 15000 евра у те сврхе. Финска у образовање једног становника годишње уложи око 1500 евра.

Наставни кадар је оно суштинско, од њих држава тражи највише образовање, али им је зато дата широка аутономија. Пре је модел образовања био више централизован, затим су надлежности припале локалној заједници, да би на крају наставник одлучивао о свему. Чак и када је реч о финансијама. Реформа образовања у Финској почела је седамдесетих година, после доста проучавања, али су промене ишле корак по корак. Нису желели радикалне скокове и резове, како би се избегао стрес. Тако се то ради, када се води рачуна о сваком детаљу, поготову када је у питању образовање, есенција сваког друштва.

Пише: Тарја Митровић

Насловна фотографија је од Rudy and Peter Skitterians са сајта Pixabay.

У току су пријаве за зимовање

Санкање на Руднику и скијање на Копаонику за предшколце и ђаке! Рок за пријављивање 15.11.2020.​

Погледајте шта се руча у вртићу