Торта на пет спратова

ПАВЛЕ:
Да није случајно однела торту?
Деда Пајо, што си сам?
СРЕТЕН:
Посла ме Мира, знаш да ти дам
ову торту са спратовима.
НИКОЛА Р:
Људи моји, толику торту
нисам видео у свом животу!
ИСКРА:
Ринге, ринге, раја,
дошо деда Паја
НИКА:
Мила ли га маја, ту су наша јаја!
ЕНА:
Признај ко је крао,
сад си долијао.
МИХАИЛО:
Деда Пајо, Пајченце,
дај нам по парченце!
СРЕТЕН:
То смо ја и Мира. То смо ја и она.
Не пружајте руке, даље од поклона.
ПАВЛЕ И МАРИЈА:
Ево и мене, ево и цуре!
Отварај ћале још једно буре!
ЛУКА:
Та где је нађе?
МАША:
Треба увек слушати млађе.
ЛАЗАР:
Море баталте ви то што знате.
САРА, МАГДАЛЕНА:
Знам да би ви то смућкали вешто.
ЛАЗАР:
Не може Марко, то тек тако.
Ваљда се и ми питамо нешто.
ЕНА:
А шта би ви то хтели, на пример?
Оћете да је дате за кнеза?
НИКА:
Марков син Сима служи за пример.
Нема му равна у три среза.
ЛАЗАР:
Све је то тако, све ми то знамо.
И ништа против њега немамо.
САРА, МАГДАЛЕНА:
После две,три године може,
али сад сачувај боже!
ЛУКА:
Па нека деца заједно расту.
Ја сам још млађи довео Насту.
МАША:
Деда Пајо, реци ти нешто
СРЕТЕН:
Ја сам човек већ остарио,
али ако се дечица воле,
ја им ништа не би кварио.
ЛУКА:
Је ли ти мала гарава,
волиш ли ти мог Симу?
МАРИЈА:
Волим.
ЛУКА:
А ти Симо њу?
ПАВЛЕ:
Ко, ја…бог те,
волим је више него све торте.
ЛАЗАР, МЕГИ, САРА:
Море баталте ви то што знате!
ЛУКА:
Да не би ми остали без вечере,
нека се дечица лепо вере.
Пролети време, док кажем брадва,
још два, три лета – па свадба.
СВИ:
Тако је брате, живео Марко
ПАВЛЕ:
Пет реди фила, е јеси сила.
МАРИЈА:
Да би још јаја, већа би била.
Ти си ми рекао да не умем
и зато сам била решила
да направим или да умрем.
Друга ће бити још лепша и већа.
ПАВЛЕ:
Кад ћеш да направиш?
МАРИЈА:
Кад ми обећаш,
да више нећеш правити пушке,
ни разбијати, ни красти крушке.
ПАВЛЕ:
Миро, кунем се кевом и ћаћком,
ја се вечерас растајем с праћком.
ЛУКА:
У коло, Јело, лученце бело!
Има, класа ми да цело село
понапијамо вином и врућом
и да три дана табане гланца
сватовско коло пред нашом кућом.