Торта на пет спратова

ПАВЛЕ:
Је ли, лико?
МАША:
Шта је, Симо?
ПАВЛЕ:
Смем ли сад да је малчице грицнем?
СУНЧИЦА:
Види, види ти вражју сорту.
Кога да грицнеш?
ПАВЛЕ:
Ма, торту, торту!
МАША:
Ааа, чек још мало.
ПАВЛЕ:
Е, нећу, јао!
Ваљда сам данас доста чекао!
СУНЧИЦА:
Јеси зетићу. Зорице сместа
да ми послужиш тортицом зета.
СВИ:
НИКА:
Ију-ју-ју-ју! Ију-ју-ју-ју!
НИКОЛА Р:
Дајде газда буклију!
Точи Марко ракицанца
да напојим коња вранца!
ЕНА:
Где су она бурад стара,
пуна меда, пуна жара?
ИСКРА:
Скидај звоно са звонара!
Има да имаш и што немаш!
МИХАИЛО:
Свирај бре свирче, немо да дремаш!
ЈОВАН:
Ја сам Браца с хиљадарца
ако кога то занима.
Ја навијам чигре игре у срцу и табанима!
ЛУКА:
Точи! Кољи! Има да буде сваком по вољи!
Нека се чује до равне Мачве
како је Марко Чолић из Груже
женио свога сина јединца!
МИХАИЛО:
Домаћине отварај капије
и дочекај својте и комшије!
НИКА:
Свекрвице остави машице,
ево теби вољене снашице!
НИКОЛА Р:
Младожења, младо цвеће наше,
младица ти са пенџера маше!
ЛУКА:
Опа-цупа нек се пени,
нек се зна ко сина жени!
НИКОЛА Р:
Срећна снаха домаћине,
дај овамо ракичине
ИСКРА:
Тресни Коко! Жешће, жешће!
Свирај свирче, кукуњешче!
ДУШАН, ВУК А, АНДРЕЈ Г, СТЕФАН:
Симо! Сићо! Стани бре менко!
Младожења! Младожењко!
Диго нос даса што се жени!
ПАВЛЕ:
Платићете ви сутра мени!
ЈОВАН:
Ситне паре очи кваре,
крупне паре слађе жаре.
Царе-царе прво плати,
знам ја колко има сати!
Цуро што ме оком пецкаш
имаш локне ко шненокле.
Ако скокнем, па те цмокнем,
три дана ћеш да се смешкаш!
ИСКРА:
Е јес оно неки враг!
Баш је мио, баш је драг.
ЕНА:
Црна Коко, мени изгледа
да се млада с њим попогледа!
НИКА:
Па неће ваљда да дува у гајде,
од оног чварка нема јој вајде!
ПАВЛЕ:
Шта је деце, а ја се млатим.
Играј ти сад ћу ја да се вратим.
АНДРЕЈ Г:
Ено нам Сићка, младожењићка!
СТЕФАН:
Благо њему! Имаш ли трему?
ВУК А:
Чик да чвркнеш младу у хладу.
ПАВЛЕ:
Не чикај Чичкуцкало,
разбићу ти пљуцкало!
АНДРЕЈ Г:
Има хаљинче… све на туфне.
Тешко Сићачку с њом у мрачку.
ДУШАН:
Кад заспи ти јој укради штруфне
да направимо још коју праћку!
ИСКРА:
Брже Тозо, шта си се срозо!
МИХАИЛО:
Полако Мила, немам ја крила!
НИКА:
Шта само цупкаш у једном месту?
Онај враг нешто прежа невесту.
ЕНА:
Где јој се деде ђувегија?
НИКОЛА Р:
Отишо да се игра делија.
ИСКРА:
Може млада да му страда.
НИКА:
Оће снаша армоникаша.
МИХАИЛО:
Јеси враг Коко цмокнем те у око.
НИКА:
Цмокнеш ти мене ,Тозо, менце
у једно друго месташенце!
ИСКРА:
Ију-ју-ју-ју! Буклију,дај буклију!
НИКОЛА Р:
Точи Марко ракицанца,
да напојим коња вранца!
ПАВЛЕ:
Присешће мени торта
и ова деренџијада око столова.
Што ови џабе дрече и свире
и пеку овна кад нема Мире?
Наљутила се. Има и право.
Неће ми више рећи ни здраво.
И, што ми је најжалије
све то због Наталије.
Ђаво однео и њу и торте.
Дао би праћку, фрулу од зове
и присто бих да сам торте мутим
само да се некако спасем од ове беде
и да се Мира одљути.
МАША:
Симо, скачи с те клете гране
побеже ти млада црњане!
ЛУКА:
И зар доживех и ту срамоту!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *