Торта на пет спратова

МАРИЈА:
Да жене?
А, овај,хоћеш ли мене?
ПАВЛЕ:
Ја сам хтео, ал они коче.
Довешће ми неко девојче
крупно и здраво и знаш од сорте,
које ће добро да бућка торте.
МАРИЈА:
Их, због торте. Па, ако, дела!
Као да ја то не бих умела!
ПАВЛЕ:
Па, не би Миро, ти си још мала.
МАРИЈА:
Ако, ако,видећеш вала,
кад једног дана направи Мира
торту већу од твог шешира!
ПАВЛЕ:
Их, од шешира, баш си маче.
Она ће да направи, ко… ко бакраче!
МАРИЈА:
Их, ко бакраче! Чудне ми цуре!
Ја ћу да направим торту ко буре!
ПАВЛЕ:
Она ће већу, веееелику.
Ама, ко она твоја трла без крова!
МАРИЈА:
А ја ћу, баш за инат вама,
да направим торту са пет спратова!
ПАВЛЕ:
Моје очи кроз сузе вире.
Што си ми горак слатки животе.
Шта ми вреди торта без Мире,
шта ми вреди Мира без торте?
Ја не могу, ја немам снаге
да само једној срдашце дам.
Обе су ми миле и драге…
шта да радим, не знам ни сам.
ЛУКА:
Добар дан, тако свима!
ИВАН:
Добар дан пријатељу!
ЛУКА:
Надате ли се ви гостима.
ИВАН:
Надамо, надамо… па, у недељу…
ПАВЛЕ:
И бог те шта га је цвећа!
МАША:
Мамино сунце!
ЛУКА:
Татина срећа!
МАША:
Да му уберем један цветић?
ИВАН:
Дела Јело, јел то наш зетић?
СУНЧИЦА:
Имамо цвећа за пола села.
Дај му шебој и плави звончић.
ЛУКА:
Доста је, жене…
ИВАН:
Ајде, бре, Сојка шта си се сплела,
ког врага, као коза у прућу,
позови овај народ у кућу!
СУНЧИЦА:
Ја … ох, изволте! Збуних се пуста.
Па ниси ни ти Лука без уста.
ИВАН:
Поседајте … где вам је згодно.
Седи ти, момче, овде, слободно.
ЛУКА:
Испекосмо се довде, а овде
ладовина…ко медовина.
ИВАН:
Пчеларска кућа, па све медено.
Дај тазе воде и меда, жено.
СУНЧИЦА:
Да знате, само, што нам је мед.
Да га сечеш, а не да точиш.
Ајд прво Марка. Такав је ред.
Загреби приле, немој да смочиш.
ЛУКА:
Вала и оћу, не брини за то.
Оохооо, ала се жути, ко злато.
Ја сам ти, што вико Љубо Бубац,
ја сам ти велики медољубац.
ПАВЛЕ:
Доста је ћале, треба и мени!
Ко се од нас двојице жени!
СУНЧИЦА:
Срце моје разборито.
Имамо меда пуно корито.
Можемо да те свакога дана,
кљукамо медом, као ћурана.
ПАВЛЕ:
Ја више волим торту.
Ал сад, кад нема кише, ваља и град.
СУНЧИЦА:
Биће и торте, пријо изволте.
МАША:
Ја ћу малчице, на врх кашчице.
СУНЧИЦА:
Море, загреби ти то, загреби.
За торте ти је моја Ната
мајстор, што кажу од заната.
Наздравље пријо. Ево сад теби.
Узми кашчицу, па само бриши
и све то почаклајиши.
ПАВЛЕ:
Без бриге. Ја сам за то, заиста
прави, правцати специјалиста.
Имаш ли ти неку већу кашчицу?
СУНЧИЦА:
Имам, имам, како да немам…
ИВАН:
Дајде ти, Сојка, ону флашицу
да се ми куцнемо и да гуцнемо.
Здрав ми буди, Марко!
И добро дошо
ЛУАК:
Од бога здравље, боље те нашо.
Оохоохооо… добра ракица…
Море, Луко исписниче,
батали ти те пчеларске приче.
Нисмо ми за то од куће пошли.
Припитај ти нас – зашто смо дошли.
ИВАН:
Само полако. Сркни још малко.
То ћеш ми ти сам казати, Марко.
ЛУКА:
Охохо. Да пређем, дакле, на ствар.
Као што видиш, ја сам већ стар.
А исто тако и моја Јела…
Што си ти жено, чак тамо села?
МАША:
Свеједно…
ЛУКА:
Седи овде, крај чиче.
Ваљда се ово и тебе тиче.
ПАВЛЕ:
Нешто ми гмиже под самом гушом.
СУНЧИЦА:
Деде, душо… У све ти џаба, буба шваба!
ПАВЛЕ:
Јооој!
МАША:
Ћут!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *