Торта на пет спратова

МАША:
Ааа, ту сам те чекала кмете!
Зато ти оћеш да жениш дете!
ЛУКА:
Женим, па женим.
Шта ти ту мени.
Ред је да и нас неко одмени!
Да нам, бар, спрема јело и пиће
да рађа унучиће, ко зечиће!
МАША:
Па, сад, то јесте. Но, треба знати,
да ли ће Сима на то пристати?
ЛУКА:
Сима, пристаће од прве, лола.
Смем да се кладим и то у вола!
МАША:
И, јој, сунце мамино јарко!
А коју ћемо девојку Марко?
ЛУКА:
Ма има овде у нашем крају
доста девојака за удају.
МАША:
Има, има и сваку знамо.
Ал има мало да пробирамо.
ЛУКА:
Има, бре, Јело, да цело село
понапијамо вином и врућом,
и да три данца табане гланца
сватовско коло пред нашом кућом!
ЛУКА:
Решили смо, сине мој Симо,
решили смо да те женимо!
ПАВЛЕ:
Кога, мене?… Па, ако, ако…
ЛУКА:
Пристајеш!!
ПАВЛЕ:
Ја, при… А, шта, то? Како?
ЛУКА:
Лако: песма, свирка, пир, момче.
Довешћемо ти једно девојче..
МАША:
Биће бар сто торти на пиру!
ПАВЛЕ:
Ја, оћу! А јел…овај… јел Миру?
ЛУКА:
Ма, јок! Мира је још мала сине.
Не уме ни да обрише слине.
Само ти слушај маму и тату,
па ћеш добити праву, правцату
ПАВЛЕ:
Е, нећу, нећу! Ево је теби!
МАША:
Симо, сине, немој ти тако.
Мира је мала. И црни Марко,
огрешићемо се о дете, скоте.
Мира још не зна да прави торте.
ПАВЛЕ:
Не зна…
МАША:
Па не зна… А ја, бре, еј,
не могу више да бућкам шнеј.
ПАВЛЕ:
И нисам јео торте од јуче.
ЛУКА:
Довешћемо ти цуру ко луче.
Румена као булка у лицу,
а руке беле, снажне и веште,
па кад докопа бућкалицу
оно сви прозори на кући треште!
ПАВЛЕ:
То би била права дивота.
Сваки свацкати данак по торта.
ЛУКА:
Румена као булка у лицу.
МАША:
А руке беле, снажне и веште.
ЛУКА:
Па кад докопа бућкалицу.
МАША:
Оно сви прозори на кући треште.
ЛУКА:
Има ту, горе, у прика Луке
три девојчета, ко три јабуке.
МАША:
Које, тако ми класа пшенице,
све три су ко меденице!
Не знаш која је лепша и боља.
Бирај Симо коју ти воља!
ЛУКА:
Румена као булка у лицу.
МАША:
А руке беле, снажне и веште.
ЛУКА:
Па кад докопа бућкалицу.
ЛУКА И МАША:
Оно сви прозори на кући треште.
ПАВЛЕ:
Сад сам обро зелено воће.
Овде се нешто озбиљно мућка.
Ма, нек доведу коју год хоће,
само нек добро торте бућка.
Добро, пристајем!
Ал има да ми сваки дан
прави по једну торту!
МАША:
И, јој, сунце мамино јарко!
Јел ти сад срце на месту, Марко?
ЛУАК:
Јесте, Јело, луче бело!
Има, класа ми да цело село
поплавимо вином и врућом,
и да три данца табане гланца
сватовско коло пред нашом кућом!
ПАВЛЕ:
Ух, да се слатко по трави прућим.
Зар ти још ниси отишла кући?
МАРИЈА:
Ми ноћивамо у трлици.
А ти си опет, нешто, изгледа..
ПАВЛЕ:
Замало што ме не стиже Крле
вештице му по глави врле!
МАРИЈА:
Крле. Јао, опет си брао.
ПАВЛЕ:
Таман почели, а он под крушку
па кад ли нам нанаде шушку.
МАРИЈА:
И, зар ти ниси бржи но старац?
ПАВЛЕ:
Врага, кад скаче као дивојарац.
Да се не заврзе за један глог,
у једном потоку, стиже, па бог.
МАРИЈА:
А јел пао?
ПАВЛЕ:
Паде.
МАРИЈА:
А да не паде?
ПАВЛЕ:
Био би погреб уместо свадбе.
МАРИЈА:
Какве свадбе?
ПАВЛЕ:
Не знаш…па мене
мама и тата хоће да жене!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *