Торта на пет спратова

ЛУКА:
Прасе…с терасе.. Ма зар мој Сима?
МАША:
А је л ти била са орасима?
НИКА:
Јашта! Није ваљда са песком!
Прво ме звизну у главу с бресквом.
ЕНА:
И, јој, блеско, зар с мојом бресквом!
НИКА:
То не знам, само знам ово:
ја се прућих по кући… а оно прасе
однесе торту са терасе!

ЛУКА:
Е, ако, вала! Баш ми је ћеф!
Шта си тражила с тортом на тераси!
МАША:
Боже, Марко… Је л ти се била,
Коко, бар добро умутила?
НИКА:
Јашта! Два сата бућкала Цица.
Још дете плаче…
А оно пашче…
МАША:
То му је најдража посластица.
Дало би пашче и гуњ за парче…
Нама то уопште није у сорти,
а он би живео само на торти!
НИКОЛА Р:
Где је? Где је сунце му жарко!
ЛУКА:
Ко, ко?
МАША:
Шта, шта?
НИКОЛА Р:
Сима!
ЛУКА:
Ту је…
НИКОЛА Р:
Чуј, Марко: Тако ми овог данашњег данца,
Онај твој ми ошишо вранца!
ЛУКА:
Мој Сића!
НИКОЛА Р:
Баш он!
СВИ:
Поста и фризер!
МАША:
Мого је прсте да му одгризе!
ЛУКА:
Е, лажеш, Миљко, лажеш бре много!
Ма где би то мој Сима мого?
Да рече… овна…или јарчину.
Него коња…коњетарчину!
Па он је класа ми још дете.
НИКА:
Мамино сунце!
ЕНА:
Татин јединац!
ЛУКА:
Ко се руга – поцврцкају га.
А ти си, Миљко, прави лажљивко!
НИКОЛА Р:
Нисам, Марко, сунца ми јарког!
Имам сведока, оба ми ока!
Привезао га лепо за шљиву
и ошишао му и реп и гриву.
ЛУКА:
То Сима није. Не пањкај дете.
НИКОЛА Р:
Јесте! Сви кажу…
СВИ:
Јесте!!! Јесте!!!
ЛУКА:
Шиш! Шта какоћете као да ћете
да снесете по један мућек себи за ручак!
НИКОЛА Р:
Ти си мућак! И то од ћурана!
Певчино једна очерупана!
ЛУКА :
Јело, дај метлу! Дај, брже, метлу,
да збришем ово ђубре, ко ништа,
испред куће и из дворишта!
ПАВЛЕ:
Држи, пржи, држи, пржи
Не могу више да издржим.
Угњавиће ми кеву и ћаћка.
Ух, што ме засврбе праћка.
Прво ћу Миљка, крмељивка.
НИКОЛА Р:
Јој, моја рука!
ПАВЛЕ:
Па ону кокушу торокушу….
НИКА:
Јој, моја нога! Дрште ајдука око стога!
СВИ:
Сима!!! Пред свима, сто му богова!
НИКОЛА Р:
Јуриш, сви за мном око стогова!
НИКА:
Јој, ја не могу.
ЕНА:
Ћути, Коко.
Хвала богу,
кад није око!
НИКА (зграби метлу од Јеле):
Е, млатнућу га једном по глави,
па да је једино у држави!
МАША:
Шта су сви скочили на тебе, сине?
ПАВЛЕ:
Ма пусти, лико, безобраштине…
МАША:
Дана…па Кока…па онај Тозо…
ПАВЛЕ:
Могу да ми пљуцну под прозор!
МАША:
Није ваљда дете криво
што се родило здраво и живо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *