21. – 25. март

САЧЕКАЈ ОДЛАЖЕМО!

Ове игре „вежбају“ дечје стрпљење и уче децу да толеришу одлагање задовољења потреба и жеља. Одлагање је најлакше за време обедовања, када је јело вруће. Дете осећа и зна да задовољење глади мора да одложи до тренука када ће без опасности моћи да прогута храну. Одрасли прати „одлагање“ вербалним објашњавањем ситуације. „Зашто је супа врућа? Како да је охладимо?“…

Други пример одлагања налазимо у самој игри. Деца и одрасли почињу игру, али је одрасли прекида да би донео неке играчке и реквизите. На пример: купамо лутке, али немамо сапун, хранимо лутке, али нам требају кашчице… Деци се при том објашњава ситуација, зашто се игра прекида, зашто морају да сачекају и зашто је реквизит неопходан. „Децо идем да донесем сапун, Владо донеси сапун, не можемо купати лутку без сапуна…“ А кад лутка „заспи“, деца ће јој направити ручак… Тако се одлаже њихова жеља да се и даље играју лутком.

Када се у соби нађе занимљив предмет који сви хоће да додирну, одрасли то не дозвољава одмах. Он најпре предмет мало задржи у ваздуху, а пажњу деце задржава тако што га показује и прича о њему. Тек након тога дозволи деци да га узму у руке.

Једна од природних ситуација одлагања је и сукоб више деце због једне играчке. Деци која су остала без играчке одрасли објашњава да ће је добити касније. Овакве игре су природне принуде које детету не дозвољавају да мисли само на себе, него и о захтевима средине и једно су од корисних средстава у социјализацији детета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *