ШТА (НЕ) ТРЕБА ГОВОРИТИ ДЕЦИ ДА БИ БИЛА ЗДРАВА?

Чим дете прохода, у речнику родитеља појављују се нове фразе: „Не трчи, пашћеш!“, „Не иди тамо, опржићеш се!“ – свако од нас је бар једном нешто слично рекао свом детету. Мало ко размишља о томе куда воде оваква упозорења. Да ли би требало говорити нешто друго ако хоћемо да нам дете порасте јако и здраво?

Фразе које дете чине осетљивим:

  • „Ако сад не заспиш, сутра ћеш бити уморан/а и раздражљив/а.“
  • „Закопчај јакну, прехладићеш се!“
  • „Ако не једеш супу, нећеш порасти.“

И дете слуша овакве реченице од јутра до сутра…

Родитељи који говоре сличне фразе нису свесни да детету на тај начин поручују да је овај свет пун опасности и негативних страна… што је ипак далеко од истине. Ко каже да ће се дете опећи, прехладити или пасти? Само родитељи. А када је овако нешто изговорено, далеко је већа вероватноћа да ће се и остварити. Ако се родитељи односе према детету као према нежној сламчици, нека буду уверени да ће оно тако и постати.

Малом детету треба времена да научи да само препознаје опасност и могућу невољу. У ризичној ситуацији оно не осећа инстинктиван страх те је на родитељима да га науче како да се исправно понаша у сличној ситуацији. Међутим, многи то чине невешто и на крају дете постаје осетљивије и почиње да губи самопоуздање. А све зато што су родитељи зацртали да га од свега заштите.

Родитељска брига би морала да се умањује како дете расте: наравно да ћемо и даље водити рачуна и спречавати невоље, али не би требало штитити дете од малих опасности. Реченица попут: „Мало је ризично тамо залазити, али ако сам и ја ту, можеш да пробаш!“ – пружиће детету могућност да освоји нешто ново. Уз то, има далеко већу улогу у васпитању од пуке забране.

Ове „чаробне“ речи ће осоколити дете:

  • „Ти си стварно отпоран/а да би се прехладио/ла, али ипак закопчај јакну, а? Онда ће ти бити још топлије и лепше.“
  • „Све ће бити у реду и ако не спаваш после ручка. Али признај да ћеш се боље осећати када мало дремнеш.“
  • „Баш је опасна ова стрмина, али сигуран/а сам да ћеш пазити и да ће све бити у реду. Чак и ако паднеш, није то ништа. Ти си тако храбар/а!“
  • „Прехладио/ла си се и сада се твој организам бори са микробима. Ти си снажан/а, а још када попијеш лимунаду и лепо издуваш нос, има да оздравиш до краја недеље.“
  • „Поносим се тобом јер си тако брзо оздравио/ла и ниси се жалио/ла. Желим да те похвалим и да ти честитам и зато имам један поклон за тебе.“

Постоје истраживања која говоре о томе да човек може да управља својим организмом и здрављем и да оно, ако се дубље сагледа, не зависи ни од воље случаја ни од наследних фактора, него од стања нашег ума.

Многи родитељи се не односе према детету као према човеку који је кадар што шта издржати, него као према некоме коме стално фали снаге и вештине. Забрањују детету да преузме и најмањи ризик или да макар мало одступи од правила или норми. Гарантују му низ страшних последица које ће се догодити ако ли само изађе напоље без капе, буде ли јело много чоколаде, остане ли мало дуже на сунцу или не изађе из базена „на време“.

Поред тога, болест за дете дође као неочекивани успех: сви га мазе, посвећују му  све своје време, воде га код лекара, седе поред њега у постељи, не терају га да једе оно што не воли, један од родитеља је увек ту…

Једном речју, милина! Јер иначе не бива да га сви тако мазе и пазе, па испада да је детету исплативије да буде осетљиво и нејако, него здраво и јако.

Јачајте здравље детета када је здраво, а када је болесно, радите само оно што је неопходно: брините о детету, али не претварајте ту ситуацију у бању за дете.

Исто важи и за огреботине, мање посекотине, опекотине, модрице и сличне повреде: понашајте се смирено и самоуверено, не паничите, не зовите хитну помоћ. Најчешће није потребна никаква накнадна помоћ да би рана зарасла.

Опходите се према сопственом здрављу онако како бисте волели да се дете опходи према свом здрављу – лични пример вреди више од хиљаду савета. То би значило да се не жалите сваки дан час на мигрену, час на умор, час вас жигнуло овде, час пробада онде, те не трчите стално у апотеку. Не би требало да узимате лекове пред децом…

Објасните детету да је за здравље важна правилна исхрана. Али, како да му бранимо слаткише када се сами неправилно хранимо или пушимо паклицу цигарета дневно? Можете,  помоћу сличица и простих асоцојација, објаснити детету шта се дешава у његовом организму за време болести, као и то да оно само може утицати на своје здравље.

Постоје књиге које објашњавају шта су микроби и зашто чело постаје вруће. Ако се дете посече, реците: „Мало си посекао једну малу вену, па из ње тече крв, је л видиш? Али не секирај се: у крви постоје мале плочице и оне, када се неко посече, реагују као ватрогасци кад их неко позове да угасе пожар – е те плочице запуше ту рупицу из које тече крв и онда се на рупици направи поклопац. Кад све прође, поклопац се скине и ране нема – као да ништа није било. Сада ћемо да ставимо завој, а ти упамти – ако не вучеш завој и не притискаш рану – брзо ће да прође.“ Свако вече, када превијате рану, можете показивати детету како тече процес зарастања ране.

Пружите му могућност да схавти да је јако и здраво дете, да његов организам уме да се бори са микробима и да је оно само кадро да утиче на своје здравље.

Ен Бакис, савремена француска дечја психологија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *