29. јуни – 3. јули

РЕШИ ПРОБЛЕМ, ПА СЕ ИГРАЈ

Активност почиње варијантом „велике и мале кутије“. Одрасли доноси на тепих велику затворену кутију у којој се налази 8 мањих картонских кутија од амбалаже. У свакој кутији се налази по неки интересантан предмет (будилник, играчка телефон, крпене лопте, клупчад вуне, предмети из домаћинства, коњићи са украсним тракама и прапорцима, огледала…). Кроз сваку кутију провучена је трака – узица.

Потом одрасли подстиче децу да отворе кутије и појединачно извлаче предмете повлечењем траке. Неколико кутија одрасли наочиглед деце сам извлачи и размешта их по соби на различита места са препрекама: у скривалицу, на сто, ван непосредног дохвата дететове руке… Потом се деца подстичу на решавање проблема дохватања предмета и њиховог проналажења. Сваки пут одрасли именује предмет, а потом га ставља у слободну игру.

У току игре одрасли ненаметљиво прилази појединој деци и у једном узајамном односу увлачи их у своју игру говором.

Код деце која се играју телефоном изговара стихове:

 Хало, хало лимпопо,

хало, хало, хипопо.

Ето хипи, ето хопо,

хипо попо, хипо, попо.

 Код деце која се играју сатом:

 Ко то звони цинцилан, цин цилан?

То је сат, тика така тика так.

У игри лоптицама одрасли говори:

 Лоптица – оптица, лоптица – птица, лоптица – тица,

Лоптица – ица, лоптица – ца, лоптица – ааа.

 У игри коњићима:

 Клоп, клоп, клоп, клоп,

јури коњић у галоп: хоп, хоп, хоп.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *