Пет стратегија за подизање моралне и брижне деце

Ричарду Вајсбургу, психологу са Харварда ово није први пут да пише о значају развитка емпатије код деце и судећи по његовим залагањима јасно је да није ни последњи. У прилог томе говори пројекат који је покренуо под називом „Будимо брижнији“, а који има за циљ да помогне деци да науче да буду љубазна.

Вероватно сте помислили да би родитељи то већ требали да раде, зар не, али није баш тако. Судећи према резултатима скоро обављене анкете око 80% младих испитаника у студији рекло је да су њихови родитељи били више забринути за њихово остварење или срећу него за то да ли њихова деца воде рачуна о другима. Шта више саговорници су у пропорцији 3 према 1 изјавили да су им родитељи више марили за то да имају добре оцене него да показују бригу према другим члановима заједнице. Вајсбург и његови сарадници су саставили листу препорука које родитељима могу помоћи у томе да од своје деце створе брижне, угледне и одговорне одрасле особе. Зашто је ово важно? Важно је ако желимо да наша деца буду морални и честити људи кад одрасту.

Деца се не рађају као добра или лоша и никада не треба одустајати од њих. Њима су само потребни одрасли који ће им помоћи да постану брижни, пуни поштовања и одговорни за своју заједницу у свакој фази њиховог детињства. Истраживачи су у овој тези сложни.

  1. Ставите бригу за друге на прво место. Зашто?

Родитељи имају тенденцију да придају важност првенствено срећи своје деце и њиховим достигнућима. Али деца би требала да науче да балансирају између својих потреба и потреба других било да је то пребацивање лопте саиграчу или одлука да се боре за пријатеља који је у невољи. Како? Деца треба да чују од родитеља који брину о другима, да је брига за друге приоритет. Резултат је следећи. Деца онда имају високо развијену емпатију и остају доследни својим обавезама, чак и онда када их не желе. На пример, пре него што деца престану да одлазе на тренинге или на пробе плеса или желе да прекину дружење са неким требало би да их родитељи замоле да размотре своје обавезе према групи, клубу, пријатељу и охрабре их да раде на решавању проблема који их чине незадовољним, пре него да одустану. Пробајте ово. Уместо да кажете својој деци „најважније је да си ти срећан“, кажите „најважније је да си ти љубазан и да си исправно поступио“. Проверите да ли се ваша деца старијима увек обраћају са поштовањем. Чак и када су уморни, под стресом или љути. Нагласите да вреднујете брижљивост када сте у интеракцији са другим значајним одраслим особама у животима ваше деце. На пример, питајте професоре да ли су ваша деца добри чланови заједнице у школи.

  1. Пружите им прилику да вежбају брижност и захвалност. Зашто? Никада није касно да постану добре особе, али то се неће десити само од себе. Деца треба да вежбају бригу о другима и захвалност за оне који брину о њима, као и да доприносе бољитку животима других људи. Студије показују да људи којима је прешло у навику да изражавају захвалност имају веће шансе да буду од помоћи, великодушни, саосећајни и да лакше праштају. А самим тим су им веће шансе да буду срећнији и здрави. Како? Учење да буду брижни и пажљиви је као учење неког спорта или вежбање свирања инструмента. Дневно понављање било да је у питању помоћ пријатељима са домаћим задацима. помоћ родитељима у кући или испомоћ наставнику развија навику саосећања. Свакодневна вежба чини чуда. Пробајте ово. Немојте наградити своје дете за сваки чин предусретљивости попут расклањања стола, поспремања играчака… Сасвим је очекивано да деца помажу у кућним пословима, као и пријатељима и суседима у неким другим дворишним пословима. И зато треба наградити само необична дела доброте. Разговарајте са својим дететом о добрим или немарним делима које види на телевизији и о праведним и неправедним делима у којима се могу задесити као сведоци. И кроз такве разговоре утврђујте градиво. Направите дневни ритуал захвалности, није важно време. Нека то буде време вечере, пре спавања или у ауту, градском превозу. Захваљујте се за оне који доприносе нама и другима и чине живот бољим и лепшим на велике и мале начине. Укључите ваше дете у круг бриге. Зашто? Скоро свој деци је стало до уског круга своје породице и пријатеља. Изазов је помоћи деци да науче да брину о неком ко не говори баш добро језик или је не тако близак комшија. Како? Деца треба да науче да се усредсреде тако што ће пажљиво слушати и помагати онима у њиховој непосредној околини. Али и да сагледају ширу слику и узму у обзир туђе углове гледања, посебно оних који су угрожени. Тако ће схватити да њихове одлуке, као што су одлазак из спортског клуба, плесне групе може утицати и на друге људе. Рецимо, поколебати остале чланове тима и учинити да и они пожеле да оду или просто оставити тим без играча када им је потребан. Посебно у данашњем, глобално повезаном свету деца морају да развију забринутост за друге људе који живе у веома различитим културама и удаљеним заједницама. Пробајте ово. Проверите да ли су ваша деца пријатељски настројена и захвална свим људима у свакодневном животу, као што су возач аутобуса или продавачица у радњи. Охрабрите децу да се брину за оне који су угрожени. Дајте деци неке једноставне идеје за ступање у брижну и храбру зону као рецимо да утеше некога кога су деца задиркивала. Користите новинске или телевизијске приче да наведете своје дете да размишља о тешкоћама са којима се суочавају деца у другим земљама.
  2. Будите јак морални узор и ментор. Зашто? Деца уче етичке вредности тако што посматрају дела одраслих које поштују. Они такође уче вредности и размишљањем о етичким дилемама и разговору са одраслима. На пример: Дај да позовем новог комшију на мој рођендан? Или: Када ме мој најбољи пријатељ не воли? … Како? Бити морални узор и ментор значи да морамо да вежбамо искреност, поштење и брижност. Али то не значи бити савршен све време. Да би нас наша деца поштовала и веровала нам морамо да признамо своје грешке и мане.
  3. Ми такође треба да поштујемо размишљање наше деце и слушамо њихове идеје како би се они ангажовали за друге. Пробајте ово. Осмислите задатак за ваше дете на тему „брига за друге“ барем једном месечно. Још боље. Урадите овај задатак заједно. Задајте детету етичку дилему за време вечере или га питајте за дилеме са којима се суочава. И заједно продискутујте до проналаска решења.
  4. Научите децу да управљају деструктивним осећањима. Зашто? Способност да се брину о другима често може бити засењена бесом, стидом, завишћу и другим негативним осећањима. Како? Морамо да научимо децу да су сва осећања у реду, али да нека не треба додатно да хранимо. Чак, напротив, да их се треба што пре решити јер просто нам нису од помоћи. Деци је потребна наша помоћ како би научила да се изборе са овим осећањима. Пробајте ово. Ево једноставног начина да научите дете да се смири. Нека прво дубоко удахне на нос, па издахне на уста. И тако пет пута. Вежбајте када је ваше дете мирно. А онда када видите да је узнемирено, подсетите га на кораке за смирење и урадите их са њим. После неког времена оно ће почети да то ради само. Тако ће моћи да савлада негативна осећања и усредсреди се на добре ствари.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *