Које активности треба да имају деца?

Чак и летимичан поглед на списак дневних активности у многим породицама показује колико су родитељи оптерећени разним пословима да готово немају времена да се посвете једно другом, својој деци или себи самима. Међутим, оно што још више забрињава стручњаке јесте сазнање да су и сама деца све оптерећенија многим активностима које треба да обаве у току дана. Њихов дневни распоред постаје све сложенији и згуснутији.

Док нека деца успевају да некако преживе у том свету вечитог реда, рада и дисциплине велики број деце пати од озбиљних последица због таквог начина живота. Она постепено престају да се радују животу. Зато је ово озбиљна тема којом треба да се позабаве сви родитељи. Нема сумње да ваннаставне активности користе деци јер им помажу да развију своје таленте и прошире видике, да упознају свет и изграде се као личности.  Међутим, то не значи да родитељи треба да испуне сваки тренутак дана у животу своје деце неким корисним активностима и испрограмирају њихов дан. За правилан развој деце неопходно је да деца имају раздобље у дану које није испланирано, већ је препуштено њима самима да спонтано и без журбе пронађу и чине оно што их чини задовољним и радосним. Да би деца уживала у тим тренуцима морају бити одморна и опуштена.

Независни мислиоци. Слободно време за игру и спонтаност неопходно је деци да би развијала своју креативност, учила да самостално размишљају и упознавала саму себе. Детињство не сме да постане раздобље непрестаног рада и постизања резултата. Чак и школска деца током дана треба да имају слободно време предвиђено за игру. Тренирање неког спорта не може да се рачуна као време за игру, јер у тој активности више се наглашавају резултати и способности него дружење и опуштање. Охрабрите дете да се игра и омогућите му квалитетно време за то. Нека то буду слободне игре у којима дете може да користи и развија своју машту, ставралаштво, да истражује, открива нешто ново. Програмиране игре попут „Не љути се човече“ су корисне, али не смеју да буду једина дечја игра, јер ограничавају дете већ утврђеним правилима и не пружају слободу у игри.

Ваннаставне активности умерено заступљене веома су корисне за дете ако ужива у њима. И овде постоји критични моменат када родитељи треба да препознају склоности и интересовања свог детета и пажљиво га усмере. Свирање на једном инструменту помаже детету да развије свој таленат, тимски рад у тимским спортовима помаже детету да развије друштвене способности и осећај за тимски рад.

Паметна игра. На десетине истраживања је урађено, посебно у Америци, и откривено је да постоји непосредна веза између ваннаставних активности и успеха у школи. Међутим, велики број деце има пренатрпан дневни распоред. Примећено је да родитељи који много раде и налазе се углавном у временској стисци најчешће деци намећу убрзан животни темпо. Они не схватају да њихова деца исто као и они уздишу под притиском обавеза. Истраживање које је спровео Институт за истраживање у Мичигену у САД показало је да школска деца имају само 30% времена у току дана као слободно време, док је 70% дана испуњено часовима у школи, решавањем домаћих задатака и бављењем ваннаставним активностима. Ретки су дани када су деца слободна и имају могућност да се играју краљева и принцеза, тражења скривеног блага у дворишту или спашавања света.

Важна питања. Када организују ваннаставне активности свом детету родитељи морају бити у стању да саставе списак и виде када је распоред  довољно испуњен. Неки родитељи уписују децу на оне секције и оне часове које би они сами желели да похађају, а не зато што је то жеља и занимање њихове деце. Пре него што негде упишу своје дете родитељи треба да се запитају да ли је то неопходно њиховом детету и да ли то чине због себе или због свог детета. Родитељи треба пажљиво да посматрају своју децу. Ако запазе да се дете дуже време жали или да је несрећно потребно је да му изађу у сусрет и начине потребне измене. Број и врста ваннаставних активности зависе од личног интересовања и способности сваког детета, па зато није могуће поставити строге стандарде. Нека деца одлично се сналазе, уживају и напредују са распоредом који би за другу децу био сувише напоран и стресан. Исто тако, нека деца би се досађивала током дана кад не би имала неке организоване активности. Дакле, како родитељи могу да сазнају шта је потребно и довољно њиховој деци, како да препознају да је дневни распоред њихове деце сувише напоран за њих. Кључ је у детету. Пре него што упишу своје дете на било какве часове родитељи морају да разговарају са њим и поставе му следећа питања. Који инструмент, спорт или страни језик највише волиш и зашто? Како желиш да проводиш своје слободно време? Да ли заиста желиш да будеш укључен у ову активност? Желиш ли да покушаш па ћемо видети да ли заиста волиш ову активност и према томе, наставити да се њом бавиш или не? Умереност мора да постане кључно правило у организовању ваннаставних активности.

Старост детета је такође важан моменат у одлучивању. Све активнсоти нису примерене сваком узрасту. Следећа питања могу да помогну родитељима да препознају да ли је њихово дете преоптерећено. Да ли је ваше дете често уморно? Да ли има проблема са исхраном и спавањем, превише или премало једе и спава? Да ли је дете раздражљиво или преосетљиво? Да ли се често жали на главобољу или болове у стомаку? Да ли је попустило у школи? Да ли једва успева да на време уради домаће задатке? Ово су знаци за узбуну који показују да дете живи под великим стресом. Уколико родитељ уочи неке од ових знакова код свог детета неопходно је да седне и разговара са њим. Родитељ кроз разговор са дететом треба да закључи како да му помогне и смањи притисак. Родитељи не смеју да забораве да су њихови синови и ћерке само једном деца. Понекад се најбоља активност на коју родитељи могу да усмере своју децу исказује речима: „Душо, слободно изађи напоље и играј се!“ Ове чаробне речи донеле су добро генерацијама у прошлости. Учиниће то и за данашњу генерацију малишана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *