Златно одликовање

Стигао је велики тренутак. Ја-град је свечано украшен заставама. Сав народ се окупио на великом тргу. Краљица је управо села на свој златни престо. Пркос корача ка њој. Поред њега, пуни поноса, ступају његови родитељи, а тачно иза њих његова браћа. Цела породица ће поделити његову славу. Народ тапше и кличе.

Пркос стиже близу престола и, уз мали наклон, поздравља краљицу. Његова породица чини два дубока наклона, као што налаже правило: једном у част њене моћи и једном за њену лепоту.

– Још једном, још једном и то дубље! – шапуће му отац мислећи да је Пркос то заборавио.

Пркос се прави да не чује. Клицање престаје. Сви су приметили његов поздрав и очекују краљичину реакцију. Иако увређена, Горда му није ништа рекла. Прво, да би својим поданицима показала колико је стрпљива са децом, а друго да не би покварила ово славље које је стајало много новца и времена.

Руком му даде знак да се приближи. Поред ње, један дворјанин држи плишано јастуче на којем се налази златно одликовање. Сви су заћутали. Краљица ће им се обратити. Ако је потребно, задржаће и дах како не би реметили тишину. Али, боје се да не пукну, јер ће онда направити већу буку. Због тога су навикли да контролишу дисање.

Краљица устаје. Узима одликовање и ставља га Пркосу око врата.

– Пркосе, од оца Охолог, својим храброшћу у откривању непознатог града, почаствовао си Ја-град. Од данас и ти имаш част да носиш златно одликовање Великог ЈА. А сад збори! Слушамо те!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *