Становници Ја-града у Ти-граду

Бог те понизне људе није пустио да се д уго муче. Брзо су стигли у Ти-град. Тамо, на улазу у мали тунел, чекала их је Смирена. Својим слатким осмехом и добрим речима свима је помогла да уђу у Ти-град. Пркос је остао последњи.

– Нисам очекивао да те нађем овде! – обраћа јој се.

– Зар си заборавио да сам ти то обећала? Кад си одлазио рекла сам ти да ћу те овде чекати.

– Знала си и дан кад ћу доћи?

– За мене је сваки дан био могући дан твог доласка.

Становници Ја-града који су први пут дошли у Ти-град, никада неће заборавити тај дан.

Ведрана, Племенити и остала деца дочекали су их са песмом на улазу у град. Њихови родитељи и сви становници Ти-града трудили су се да их на сваки начин угосте и окрепе. Помогли су им да се оперу и спремили им да једу и да се одморе. Становници Ја-града нису веровали својим очима! Толико љубави и топлине нису видели у животу. Изненађења су следила једно за другим. Становници Ти-града су саградили и нове кућице, тако да су пре мрака сместили све људе. Како су дани пролазили, становници Ја-града су све више осећали топлину љубави. То им је помогло да им и копрена падне са очију. Живот им се испунио светлошћу.  Они који су успели да се ослободе свог великог ЈА, осетили су и радост живота у којем царује ТИ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *