Лав и стара зечица

У шуми је живео страшан и бесан лав којега су се све друге животиње плашиле јер их је прождирао. Они који су успевали да преживе, склопише са њим договор: лаву је довољно да једе једном дневно, па како би му уштедели труд да иде и лови, жртва на коју је дошао ред, сама ће му се понудити.

Лав пристаде и тако су живели извесно време све док не дође ред на стару зечицу. Она по договору оде к лаву, алисе направи страшно уморна од напорног пута.

Долазећи к теби напао ме је неки други лав и једва сам успела да му побегнем захваљујући брзим ногама“, рече.

Неки други, кажеш?“ Лав побесне од љубоморе и ан саму помисао да има супарника. „Где је?“

Тамо код мочваре. Млађи је, снажнији и храбрији од тебе!

То ћемо још да видимо! Води ме к њему!

Лав је следио зечицу до мочваре. Кад стигоше до воде он се нагну и стварно угледа још једног лава не схватајући да се сам огледа на њеној површини, па се устреми на супарника, упаде и … удави се. Тако је сићушна зечица победила моћног непријатеља, јер бистра памет више вреди него велика снага.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *