Бесконачна путовања

Време је протицало. Људи су се душевно опоравили и брзо прилагодили животу у новој домовини. Неки од њих су бринули само о себи, а о другима нису ни размишљали. То су били они који из дубине срца нису могли отерати своје ЈА, како би на то место поставили ТИ. Зато су им мир и доброта временом постали досадни и једнолични. Луде забаве и свакодневне свађе у њиховој земљи поседовале су живост, говорили су. Стога су одлучили да се врате. Али, за оне који су бар накратко окусили живот у Ти-граду, трајан боравак у Ја-граду више није био могућ. Тако су почела путовања између Ја-града и Ти-града, која трају до данашњег дана.

Такви људи су највећи патници на свету. Нигде се не опуштају. кад су у једном граду, прижељкују онај други. Исто се дешава и господину Охолом. једног дана одлучио је да отпутује у Ти-град, али није успео да се прилагоди. Тако је и он постао један од оних многих напаћених путника.

Наравно, док је неко млад, лакше подноси путовање. Ипак, како године протичу, боље је да се човек одлучи за трајан боравак у Ти-граду. У старости су путовања напорна, и авај ономе ко заувек буде остао у Ја-граду!

Најпаметнија су деца која одмалена открију Ти-град. Друже се са Ведраном и њеним пријатељима и, поседујући упорност Пркоса, не желе никада да напусте Ти-град. НИКАДА И НИЗАШТА на свету!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *