Торта на пет спратова

МАРИЈА:
Чувам овце крај путића
и чекам да бане Сића.
Око мене трава вене
и бубе се с цвећем љубе.
Љубичица воли свица
лептир булку миришницу.
А ја ви…ве…во…волицкам
Сићу…Симу…Синишицу!
МАРИЈА:
Синиша…црњиша, поплаши ми овце!
ПАВЛЕ:
Мирјана…лептирјана, тако је, дословце!
МАРИЈА:
Јој, Синиша, немирко, баш си ветропирко!
ПАВЛЕ:
Јој, Мирјана, лептирјана, баш си немирјана!
ПАВЛЕ:
Знам ја што би се ти задевала, враже.
Чуо сам ја шта си ти певала,
само што нећу да ти кажем!
ПАВЛЕ:
Шта ти то плетеш, ако смем знати?
МАРИЈА:
Смеш, што да не смеш, чарапе тати.
ПАВЛЕ:
Благо твом тати код тако вредне…
МАРИЈА:
Да исплетем и теби једне?
ПАВЛЕ:
Ја више волим овако, бос.
МАРИЈА:
Да дижеш прашину и чачкаш нос.
ПАВЛЕ:
То ја онако… по навици…
Хтео сам да ти дам нешто, али
сад, не дам, сад ћу дати Славици!
МАРИЈА:
Их, већ се дуриш. Па ја се шалим.
Чепркај брате, док ти крв лине.
ПАВЛЕ:
Мој прст чачак мој нос и тачка!
Чвркнућу те по тој главици
да ти сто звезда око ње сине!
МАРИЈА:
Дела, дела… само ме пипни…
ПАВЛЕ:
Пипнуо сам те, ево, и шта ћеш!
МАРИЈА:
Ух,што си сила. Чик још једанпут!
ПАВЛЕ:
Да знаш да јесам и смем још двапут.
МАРИЈА:
Синиша, немој да се пипкаш!
ПАВЛЕ:
Мирјана, немој да се чикаш!
МАРИЈА:
Е баш хоћу: Чик, чик, чик!
ПАВЛЕ:
Е, баш ћу и ја: Пип, пип, пип!
МАРИЈА:
Говори, шта ћеш да даш Славици?
ПАВЛЕ:
Ма, каквој Славици, чупоглавици!
Ако баш хоћеш да знаш:
теби сам донео звонце од злата,
да га вежеш овнићу око врата.
МАРИЈА:
Јој, што је слатко! Јел стварно златно?
ПАВЛЕ:
Од сувог злата, каже мој тата:
СТО ПЕТ КАРАТА!
МАРИЈА:
И, Сићо, бог те,
даћу ти за њега пола торте.
ПАВЛЕ:
Кад, кад?
МАРИЈА:
Па… некад. Стрпи се мено.
ПАВЛЕ:
Не липши, магарче, док стигне сено.
Видиш да је већ време ужине…
Ај, здраво! Ево моје дружине!
ПАВЛЕ:
Ми смо дружина „Дивље мачке“!
Јесте ли сви ставили значке?
ВУК А,АНДРЕЈ ГУЦ,ДУШАН,СТЕФАН:
Јесмо!!!
ПАВЛЕ:
Дал су вам при руци праћке?
ВУК А,АНДРЕЈ ГУЦ,ДУШАН,СТЕФАН:
Јесу!!!
ПАВЛЕ:
А где су?
АНДРЕЈ ГУЦ. ВУК А,ДУШАН, СТЕФАН:
Ту су! Све су!
ПАВЛЕ:
Добро. Немој да се догоди
да неко не може да погоди
врапца у лету, пчелу на цвету
и сваку другу мету на свету!
АНДРЕЈ ГУЦ. ВУК А,ДУШАН, СТЕФАН:
Неће, неће! Кад се креће?
ПАВЛЕ:
Сад одмах, ево. Поздрав, налево!
Од травне Груже, до равне Бачке.
АНДРЕЈ ГУЦ. ВУК А,ДУШАН, СТЕФАН:
Пред нама беже сви наглавачке!
ПАВЛЕ:
Сабље и пушке у руке мушке:
јуриш на дворац – Крлове крушке!
МАРИЈА:
Тешко теби, сад, јадна крушко.
Крле ће неком да смрси конце.
Баш ми је криво што нисам мушко.
Јагррр! Дођи да ти дам звонце.
Та-ко. Мируј, да стегнем кончић.
Није то неки обичан звончић,
но, златан! Моје слатке очице,
залудећеш ми сад све овчице!
Љубичица воли свица
лептир булку миришницу.
А ја ви…ве…во…волицкам
Сићу…Симу…Синишицу!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *