Госпођа Разборита

Већ неко време Пркос размишља о повратку у ЈА-град. Наравно, не иде му се одавде. Ипак, жели да помогне својим суграђанима. Много пута себе замишља као великог борца за промене у ЈА-граду. Наравно, мораће да их научи многим стварима како би се променили. Можда ће морати да одлази њиховим кућама, или пак да држи говоре на великом тргу. Покушаће да убеди своје суграђане да примене у својим животима све оно што је научио у Ти-граду. Коначну одлуку још увек није донео. Јако му се допада да замишља себе како живи на крају града, и своје суграђане који долазе код њега по савете. Можда би могао да набави и једно бело кученце.

О свим овим размишљањима разговарао је са својим пријатељима, који су показали велику спремност да му помогну. Ведрана и Племенити су одлучни да га прате све до ЈА-града ако буде потребно. Њихови родитељи су били мало уздржани. Господин Стрпљиви их саветује да не доносе незреле одлуке.

– Децо моја, велика одушевљеност нас понекад наводи на преурањене – често погрешне одлуке!

Данашњем разговору присуствује и госпођа Разборита – мајка учитељице Смирене – која је дошла у посету Ведраниној мајци. Пркос ју је упознао чим је стигао у ТИ-град. Али данас му се указала прилика да са њом лично поразговара о нечему што га заокупља.

– Госпођа Разборита, шта кажеш ти – зар не треба д аисправим грешке својих суграђана?

– Волиш ли их?

– Наравно да их волим!

– Све што неко чини из љубави, добро је. Али припази! Кад ми мислимо да смо способни да исправљамо друге, то значи да у нама још увек има много себичности.

– Али, морају се променити!

– Полако, дете моје! Много „морати“ умара човека. Не брини! Пронаћи ћеш решење. За све је потрбне разборитост.

– Ево прилике да разрешим једну моју недоумицу – обраћа се Пркос госпођи Разборитој. – Кад год чујем реч „разборитост“, мислим да причају о вама. Молим вас, реците ми шта значи ваше име. Та реч ми се чини најнејаснијом од свих.

– Ниси је знао јер си је први пут чуо у нашем граду. Као прво, разборитост значи добро познавање самог себе. Ако је наше срце чисто, а ум испуњен добрим мислима, тада нас Бог просветљује. На тај начин, сваки случај можемо правилно проценити и учинити оно што је исправно.

– Да, а када имамо добре мисли, долази и смирење.- То двоје увек иду заједно.

– Као мајка и ћерка?

– Управо тако! – одговара госпођа Разборита смејући се и грлећи га. – Зато, немој бринути о томе шта ти је чинити у ЈА-граду. Ти имаш добру вољу, а Бог те неће напустити. Постави Њега напред, а ти Га следи!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *