Дечје игре у ТИ-граду

Данас ће се Пркос први пут играти са децом из ТИ-града. Узбуђен је. Окупило се, много деце. Сви хоће да се играју са њим. Стоје подељени у групе. Ведрана, да би надјачала вику, узвикује:
– Чујте ме, неко треба да буде вођа, како би усмеравао групе. Ко жели да буде вођа?
– Ја, ја! – виче Пркос и диже руке високо како би га сви видели.
– Ти, ти! – узвикују заједно деца, и игра почиње.
Први пут у животу Пркос се игра са толико деце – велике и мале, са толико девојчица и дечака!
Наравно, понекад је незадовољан што млађи не могу баш све да постигну, па због тога заостају. Тада им у помоћ прискачу старија деца, и на крају чак уживају у тим малим застојима у игри. По свршетку игре, сви су поседали на меку траву и траже од Пркоса да им исприча нешто о својој домовини. Он кратко размишља. Сећа се деце у ЈА-граду, која се никада не мире међусобно како би се заједно играла. Такође се сећа и својих другова, који га увек разочарају, као и старије деце, која се друже само међу собом и никада не обраћају пажњу на млађе. Ништа од свега тога не жели да исприча својим новим друговима. Жели да им каже нешто што ће оставити утисак на њих, нешто на шта ће он бити поносан. И тако, почиње им причу о краљици Гордој. Са пуно топлине прича о свјој богињи. Деца га слушају без речи. На крају им описује њену величанствену палату, коју двапут годишње посећују сви становници ЈА-града.
– Ах, ах – виче Цветана – како ја жалим ту јадницу што живи окружена леденим кристалом! Сама помисао на то ме ужасава.
– Мени је жао свих становника ЈА-града, јер своју краљицу виде само два пута годишње! – говори један високи дечак.
– Ко год има неки проблем, тражи да буде примљен на разговор – објашњава им Пркос.
Ведрана примећује да је њен пријатељ увређен, па се меша у разговор.
– Немој замерити деци! Ми овде живимо потпуно другачије. Волимо и поштујемо нашу краљицу, али је можемо видети кад год пожелимо, скоро сваког дана. Зато што је она и наша учитељица.
– Учитељица? Немогуће! Могу разумети краљицу која је и богиња, али учитељица – то чујем први пут.
– Сутра имамо наставу, па ћеш доћи са нама да је упознаш и да се увериш.
– Хоћу да идемо сада, хоћу да кренемо одмах! – устаје и виче Пркос.
И Племенити устаје и грли га.
– Друже мој, данас смо се тако лепо играли, сви смо весели због тога! Хајдемо сада кући, очекују нас на вечери! Сутра ћемо поћи сви заједно да упознаш нашу краљицу.
Уз мало лепих речи и много љубави, Племенити је успео да их убеди да сви добро расположени оду својим кућама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *